Često nismo svesni svog ponašanja, pa tako u afektu kažemo ili uradimo nešto što nismo hteli. Vrlo je neprijatno kada se to dešava pred drugim ljudima, a posebno je štetno ukoliko je to pred decom.
Najmlađi su „specifična publika“ pa treba biti svestan da oni upijaju svaki naš pokret i reč.
Naime, kritičko mišljenje se najviše razvija tek u periodu adolescencije, pa se ono ne može očekivati kod deteta vrtićkog uzrasta. Ovi mališani najčešće ne razmatraju da li je ono što im drugi govore tačno, već to prihvataju kao istinu.
Ovo samo potvrđuje koliko su roditelji važne figure u ranom periodu života. Stoga, važno je da obratite pažnju o čemu razgovarate pred decom i koje poruke tom prilikom šaljete.
Praksa pokazuje da neke teme mogu biti vrlo problematične, kao što su:
Problemi na globalnom nivou (npr. epidemija, rat, glad, politička dešavanja itd)
Uzroci i posledice ovakvih događaja ponekad nisu jasni ni odraslima, pa se ne može očekivati da to mališani razumeju. Takođe, dok se govori o ovim temama često je prisutan strah do nivoa panike. Na taj način dolazimo do toga da dete ne razume o čemu se tačno radi, ali zna da se dešava nešto opasno čega se treba plašiti. Kako smo suočeni sa epidemijom, ovakve situacije su vrlo česte. Treba se fokusirati da dete što više nauči da brine o sebi i preduzima sve ono što može u ovoj situaciji. Pogrešno je dete zatrpavati informacijama koje preopširne i nemaju praktičnu primenu u njegovom životu.
Komentarisanje drugih ljudi
Deci, naročito onoj mlađoj, nisu sasvim jasni odnosi među ljudima. Vrednosni sistem po kojima oni rasuđuju se mnogo razlikuje od odraslih. Naročito je problematično ogovaranje drugih ljudi koje je propraćeno sarkazmom, ironijom, neverbalnom komunikacijom. Mališani ovog doba nemaju apstaktno mišljenje, pa ovakve komentare shvataju bukvalno. Ove situacije mogu dovesti do zbunjenosti i osećaja krivice. Često roditelji negativno komentarišu druga iz vrtića/škole ili njegove roditelje. Zbog toga se javlja stid, što je baš to dete izabralo za blisku osobu.
Brige „ odraslih“
Moramo biti svesni da naše brige utiču i prenose se na decu. Roditelj je važna figura i najmlađi lako osećaju promene raspoloženja. Razgovor o neplaćenim računima, plati, problemima na poslu, konfliktima sa partnerom nisu tema u kojoj bi trebalo da deca budu uključena. Sem što ćete preneti lošu emotivnu klimu, na taj način se stvara i sistem uverenja koji opstaje kroz ceo život. Tako se iz ranog detinjstva gradi uverenje da samo loši ljudi imaju novac, da se ne može raditi ono što voliš, da su svađe prateća okolnost braka ili veze itd. Takođe, stvara se verovanje da je briga poželjna i da je simbol odgovornosti.
Posebno je problematično pred detetom komentarisati njegov fizički izgled ili psihičke osobine, jer to može dovesti do stvaranja kompleksa niže vrednosti.
Generalno, kada se dete nalazi u prostoriji pokušajte da to osvestite, pa nemojte razgovarati kao da nije prisutno. Trudite se da vodite dijalog sa njim, na taj način ćete održavati svest o čemu pričate, a i ono će biti aktivno uključeno. Razmišljajte o svojim rečima, ponašanju i slici koju ostavljate pred detetom, jer će se upravo ona održati kroz ceo život.
