Blog

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Drugi dan-ništa nije onako kako izgleda”

Drugi dan u vrtiću protekao je drastično drugačije od prvog, od momenta buđenja, do odlaska na spavanje. Ali da krenem od početka.

Probudili smo se veseli, dete je samo po sebi bilo veselo jer mu je sve bilo potaman, a ja jer sam uspešno preživela prethodni dan i taj boravak u vrtiću. Nije da se nisam zabrinula kako će proteći drugi dan adaptacije, jer mi je osoblje vrtića mi je ulilo poverenje da će sve biti u redu i nisam želela da ubijam sebe u pojam zbog ličnih predrasuda. Spremila sam najukusniji doručak koji smo u slasti pojeli, a onda smo novoupisani „vrtlija“ i ja počeli da pakujemo ranac, birali garderobu, slikali se i na kraju krenuli put vrtića. Slagala bih ako bih rekla da mi je srce lupalo normalno i uravnoteženo, više sam se osećala kao na polaganju vozačkog ispita, ali dobro, svakako je bilo daleko bolje nego prethodni dan.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Prvi dan u vrtiću”

Kada je osvanuo dan u kom smo trebali da krenemo na adaptaciju u vrtić, moje dete i ja smo bili uzbuđeni. Dete zato što ide tamo gde ima puno dece (tako smo mu objasnili) i igračaka, a ja zato što sam smatrala da sam priču o ličnoj hrabrosti apsolvirala i ponašam se kao da je to moje treće dete koje vodim prvi dan u vrtić. Prilikom upisa, pedagog nam je objasnio da prvi dan dolazimo u vrtić, predajemo dete na vratima vaspitaču, a zatim se okrećemo i odlazimo od vrata. Njihova preporuka je da napustimo objekat u potpunosti i da dođemo nakon 20-ak minuta. Sve je to meni delovalo u redu, jer sam dete i pre toga ostavljala kod baka, tetke itd. na neko kraće vreme (dok odem do prodavnice, apoteke, na kontrolu kod lekara ili slično).  (more…)

Zbog čega je značajno da dete pohađa vrtić?

Roditelji se neretko nalaze u situacijama kada, iz različitih razloga, ne mogu da donesu odluku koja se tiče njihovog deteta. Ovakav problem naročito je uočljiv prilikom donošenja odluka koje se tiču pohađanja vrtića. Najčešće dileme odnose se na to da li će dete pohađati predškolsku ustanovu, sa koliko godina bi bilo spremno na taj početak, da li je dovoljno zrelo, da li sama institucija odgovara potrebama porodice itd…Istraživanja ukazuju da roditelje najviše „brine“ to da li će dete biti prihvaćeno u grupi, da li će voleti svoje drugare i vrtić, da li su vaspitači kompetentni, da li su deca bezbedna u ustanovi i sl.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Mama najbolje zna”

Verujem da nisam usamljeni primer majke koja je nakon mesec dana od rođenja deteta samoj sebi rekla „jedva čekam da kreneš u vrtić“, ali čim prođe period u kome se vrtimo u krug presvuci-nahrani-uspavaj i u kom beba koristi jedan jedini oblik komunikacije – plač, odlazak u vrtić da se raspitamo za uslove upisa odlaže se što je duže moguće. Kao mama koja nije bila zaposlena u periodu rađanja deteta, situacija je još gora – ne postoji taj zakonski momenat u kome bih rekla samoj sebi „moraš da se vratiš na posao“, a traženje posla inače je dugotrajan proces. Zapravo, sve je išlo u prilog mojim izgovorima da je moje dete previše malo da bi krenulo u vrtić.

(more…)

Odbijanje crtanja kod dece

Iako želja za likovnim izražavanjem konstantno prati detinjstvo, postoje deca koja su nešto slabije motivisana za ovakve oblike rada. To je naročito prisutno kod onih mlađeg uzrasta ( obično do treće godine), jer često postoji stav među odraslima da oni “ne umeju da crtaju”, “ne traže nikad”, “nezainteresovani su pa zato lome bojice ili cepaju papire”. Štetnost ovakvog načina razmišljanja i neophodnost likovnog izražavanja i u ovom periodu života, objašnjena je u tekstu na sajtu našeg vrtića http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/03/05/sta-predstavljaju-crtezi-najmladih-deciji-crtezi-do-trece-godine/

(more…)

Kako crtaju deca od treće do pete godine života?

Za razliku od perioda kada se dete u potpunosti spontano likovno izražavalo, kada je crtanje bilo najpre motorička aktivnost i uvežbavanje koordinacije oko-ruka ( nešto više o tome možete pročitati u tekstu na sajtu našeg vrtića: http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/03/05/sta-predstavljaju-crtezi-najmladih-deciji-crtezi-do-trece-godine/ ), oko treće godine ono prikazuje svoje misaone procese. Na ovom uzrastu je u početku karakteristična pojava crtanja više međusobno nepovezanih elemenata, što se u literaturi često naziva “neuspeli realizam”. Neki od njih se mogu prepoznati i spojiti tako da izgledaju realistično, ali se to ne preporučuje. Ulepšavanje, interpretacija odrasliih, pripisivanje značenja se nikako ne odražava dobro na razvoj, a naročito ne na samopouzdanje deteta. Nešto više o značaju razvojne u odnosu na estetsku vrednost dečjeg crteža možete pročitati u tekstu na sajtu našeg vrtića: http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/02/12/zbog-cega-su-vazni-deciji-crtezi/

(more…)

Šta predstavljaju crteži najmlađih? – Dečiji crteži do treće godine –

 

Potreba za likovnim izražavanjem je sastavni deo detinjstva. Konstantno i intenzivno, prati razvoj deteta i na neki način predstavlja obeležje ovog životnog doba. Likovno izražavanje starije dece ili odraslih ljudi je najčešće tumačeno kroz domen stvaralaštva i umetnosti, dok je kod dece mlađeg uzrasta potpuno drugačija situacija. Crtanje je, naročito kod onih najmlađih, način ovladavanja veštinama, otkrivanja sveta, prenošenje utisaka i emocija, oslobađanje želja i fantazija.

(more…)

Zbog čega su važni dečiji crteži?

Crtanje predstavlja način spontanog dečijeg izražavanja. Kada dete crta, ono tada aktivno upoznaje svet oko sebe, eksperimentiše, realizuje svoje fantazije. U početku deca ne crtaju sa namerom, dok se namera likovnog izražavanja javlja tek kasnije, kada stupanj razvoja postane nešto viši i kada ono oseti lepotu tog procesa. Ipak, istraživači tvrde, da je veća verovatnoća samoinicijativnog crtanja ukoliko u svojoj porodici postoje modeli koji to podržavaju, a pre svega to se odnosi na roditelje ili druge odrasle koji često pišu, čitaju, slikaju itd. Deca izložena takvom uticaju odraslih će vrlo brzo sama uzimati bojice ili olovke u svoje ruke. Postoje slučajevi kada dete uzrasta od godinu dana samostalno drži pribor i aktivno iscrtava po papiru i bez obzira što je veoma malo, potrebu da se ono izrazi i igra uvek treba podržati. Neka naučna istraživanja, ukazuju i da se želja češće javlja kod mališana koji borave u prostoru sa puno slika na zidovima.

(more…)

Na koji način deca stiču poverenje?

Kada kažemo da imamo poverenje u nekoga, znači da verujemo u doslednost i dobronamernost te osobe, odnosno da možemo da predvidimo reakcije i postupke drugog na osnovu prethodnih zajedničkih iskustava. Smatra se da tek kada ispunimo svoja verovanja, možemo očekivati i graditi stabilan odnos, jer što je osećaj poverenja jači, to je rizik, ali i strepnja da ćemo biti razočarani ili prevareni manji. Lako se može zaključiti koliko je uloga ovog osećanja velika u formiranju međuljudskih odnosa, a naročito je značajna kada se radi o bliskim relacijama kao što je roditelj – dete.

(more…)

Ne oduzimajmo deci detinjstvo

Roditelji iz najbolje namere nastoje da deci obezbede kvalitetan razvoj. Želja roditelja je razvoj svestrane, produktivne i samoaktualizovane ličnosti. Sem toga, strahuju da dete provodi vreme nekvalitetno, u vidu igranja igrica, gledanja TV programa, „ internet senzacija“.

(more…)