Muž i ja smo nakon trećeg dana vrtića imali raspravu u kući koja je ličila na okršaj dve svetske vele-sile. Niko nije hteo da odstupi od svog stava, a bili su potpuno suprotni. On je tvrdio da dete treba da ide u vrtić, da ne želi da raste pored baba i deda, jer da je baba bogom dana za malo dete – priroda bi joj dozvoljavala da ga rodi, dok sa druge strane da su vrtići logori za decu – neko bi ih do sada zabranio. Moj stav bio je da još uvek ne moram da počnem da radim, da sam čitala o tome da su prvih 1000 dana života deteta veoma važni za razvoj, da je moje dete previše emotivno i da u vrtiću preživljava veliki stres zbog toga što mu falim.
