Blog

Korak napred-nazad dva: prehlade, prehlade i opet prehlade… kada će više prestati?

Kada upišete dete u vrtić – plašite se adaptacije, zapravo plašite se tog vremena koje provodi neko drugi sa vašim detetom, a da pri tom taj neko nije deo detetovog života od rođenja (kao što su bake, tetke, strine itd). Kada izgurate adaptaciju (kao ja, vrlo traumatično), onda isplivaju sve greške roditeljstva koje ste do tada činili (u mom slučaju prezaštićivanje deteta) , za koje vam niko iz vrtića ne kaže eksplicitno: „ovde si pogrešila“ nego to dođe samo od sebe. Kad progutate roditeljsku sujetu i činjenicu da vrtić ne traži od vas da osamostalite dete da bi vaspitačicama bilo lakše, a i to dođe samo od sebe, onda se susretnete sa jednim od sastavnih činilaca života deteta koje ide u vrtić. Bolesti u vidu: prehlada, blagih upala, zaraznih bolesti i slično. (more…)

Deca i crtaći: Zašto ih toliko vole?

Kako obaviti planirane poslove uz dete koje „skače po kući“?  Deluje kao da se nekako sve stigne kada se mališan smiri ispred TV-a, računara ili telefona. Ipak, gotovo da nema osobe do kog nije došla informacija o štetnom uticaju dugotrajnog gledanja nekog programa. Posebno se kritikuju roditelji čija deca puno vremena provode gledajući crtaće. „Prozivke“ prosto stižu sa svih strana od rodbine, portala koji se bave vaspitanjem i razvojem, ali i stručnjaka poput pedijatara, psihijatara, logopeda itd… (more…)

Vrtić je moj prijatelj!

Svi smo u životu, makar jednom, prevrnuli očima na konstataciju roditelja, kada nas za nešto kritikuju, pa izgovore rečenicu „ja ovo pričam za tvoje dobro“, zar ne? Isti šablon, ja mogu da primenim na učešće vrtića u sticanju životnih navika mog deteta.

Nakon uspešnog odvikavanja od flašice, zakazala sam individualni razgovor u vrtiću sa vaspitačicama i pedagogom, kako bih u potpunosti shvatila gde grešim i kako dalje da postupam. Gledajući drugu decu koju dovode u vrtić videla sam krajnosti: od dece sa jedva godinu dana bez pelene, do onih za koje mi se čini da će u septembru krenuti u školu – a i dalje su u pelenama; od dece koja su izuzetno mala, a sporazumevaju se verbalno kao odrasli ljudi, do one dece koja imaju 4-5 godina i ne razumem ih ni reč itd. (more…)

Zašto deca ujedaju? Kako rešiti ovaj problem?

Zbog čega neka deca ujedaju? Kako je moguće da to čine čak i dok su vrlo mali, uzrasta od par meseci? Da li je ujedanje fizički oblik agresivnog ponašanja ili postoje i neki drugi uzroci ove pojave? Može li se uraditi nešto kako bi to sprečilo? I šta ako vaš mališan ponekad „gricne“ vas ili drugare u vrtiću?

(more…)

Mama u epizodi: Lečim ono što nisam sprečila!

Moje viđenje adaptacije na vrtić podrazumevalo je da već u trećoj nedelji imamo dete sa reklame – koje srećno utrčava u vrtić, grli i ljubi vaspitačicu, a meni šalje poljupce sa vrata. Realna slika liči na tu iz moje glave, ali moj unutrašnji nemir liči više na reklame za banke gde klijent prespaja kraj sa krajem da vrati ratu kredita. Dete se jeste adaptiralo pre svega zahvaljući hrabrom tati na dolaske u vrtić. To zaista priznajem i odajem počast i jednom i drugom, jer u ovoj nedelji dete ostaje na spavanju. Vaspitačicine prognoze su da će to proći vrlo glatko, jer moje dete inače spava u tom periodu i kod kuće, te tako, kada smo u toku prošle nedelje dolazili po njega pre spavanja, dešavalo se da već u autu zaspi. (more…)

Kako pomoći svom detetu da stekne drugare u vrtiću ?

Jedna od prvih asocijacija na život deteta u vrtiću je druženje sa vršnjacima. Do druge godine života deca nemaju pravu potrebu za drugima, iako se ne čini tako. Oni se obično igraju jedan pored drugog, a ne zajedno. Više o fazama kroz koje dečija igra prolazi možete pročitati u tekstu ovde. Tek kasnije kada i sama detetova igra postane složenija, i oseti draž igranja sa drugarima, ova potreba se učvršćuje i razvija. Svakako da ekstroverti lakše stupaju u socijalne odnose u odnosu na introverte, ali postoje načini pomoću kojih možete olakšati detetu sticanje drugara u ovom periodu. (more…)

Priznajem- sine, razmazila sam te!

Posle prve nedelje adaptacije na vrtić, koja je ličila na sportsku utakmicu po broju neočekivanih situacija – tokom vikenda mi se činilo da ćemo kroz drugu nedelju lagano proći, ali već u nedelju uveče me je ponovo uhvatila panika. Tokom spremanja deteta za spavanje, kroz priču smo opet provukli „ A sutra idemo u vrtić“ i dete je iz sveg glasa viknulo „ Neeeeću!“ i počelo da plače. Dakle, opet ću imati neprospavanu noć zbog brige i strepnje. (more…)

Kako odvići dete od pelena? Četiri rešenja vaspitača

Govorili smo o tome da odvikavanje deteta od nošenja pelena može da bude naporan proces. A često se desi da se čini da se uspeh nikada neće ostvariti i da će dete zauvek nositi pelene. Na sve to, pelene nisu jeftine i umeju da budu zamorne za skidanje i ponovno stavljanje… Da ne pominjemo stalno kupanje i brisanje!  Ali kada malo bolje razmislite ( i izbrojite do deset), da li znate neko dete koje sedi u školskoj klupi noseći pelene? Naravno da ne. Ipak, ova situacija se neće rešiti „sama od sebe“. Kako bismo bili sigurni da smo na pravom putu, najbolje je konsultovati se sa onim kojima je to deo profesije.

Pomoć smo potražili kod naše vaspitačice jaslene grupe, Jovane Knežević. Izneli smo joj česte situacije u kojima se roditelji nalaze, a ona je podelila sa nama na koji način ih sa svojim koleginicama rešava u vrtiću. (more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi „Peti dan u vrtiću – ili: zajedno ćemo pobediti sve“

Iako sam mislila da će mi poslednji dan u prvoj nedelji adaptacije deteta na vrtić proći mnogo gore – zapravo mi je bilo lakše, jer sam stres zbog detetovog plača prošla sa mužem. Stvarno ne želim da budem jedna od onih osoba koje polove deli na „slabije“ i „jače“, zaista me nerviraju svi ti stereotipi: devojčice brže propričaju/prohodaju, žene lošije voze automobil od muškaraca i slično, ali biti majka je stvarno jedna priča za sebe i ne može se ta uloga stavljati u ravnopravni položaj sa ulogom oca. U našem narodu je čuvena izreka „otac kolac“ za koju verujem da je nastala kao nemogućnost da se objasni očinska objektivnost u odgajanju deteta, ali slažem se da zvuči pregrubo. Svakako, na primeru adaptacije sopstvenog deteta na vrtić spoznala sam u mom mužu tu objektivnost koja iz njega govori „pa šta ako se buni i u toj svojoj borbi plače da istera svoje?“. Dok se kod mene kao majke javlja crvena lampica koja izdaje naređenje „Majko, negde grešiš, dete ti plače – Stani! Stop!“.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: „Četvrti dan u vrtiću – ili tate su zakon”

Muž i ja smo nakon trećeg dana vrtića imali raspravu u kući koja je ličila na okršaj dve svetske vele-sile. Niko nije hteo da odstupi od svog stava, a bili su potpuno suprotni. On je tvrdio da dete treba da ide u vrtić, da ne želi da raste pored baba i deda, jer da je baba bogom dana za malo dete – priroda bi joj dozvoljavala da ga rodi, dok sa druge strane da su vrtići logori za decu – neko bi ih do sada zabranio. Moj stav bio je da još uvek ne moram da počnem da radim, da sam čitala o tome da su prvih 1000 dana života deteta veoma važni za razvoj, da je moje dete previše emotivno i da u vrtiću preživljava veliki stres zbog toga što mu falim.

(more…)