Govorili smo o tome da odvikavanje deteta od nošenja pelena može da bude naporan proces. A često se desi da se čini da se uspeh nikada neće ostvariti i da će dete zauvek nositi pelene. Na sve to, pelene nisu jeftine i umeju da budu zamorne za skidanje i ponovno stavljanje… Da ne pominjemo stalno kupanje i brisanje! Ali kada malo bolje razmislite ( i izbrojite do deset), da li znate neko dete koje sedi u školskoj klupi noseći pelene? Naravno da ne. Ipak, ova situacija se neće rešiti „sama od sebe“. Kako bismo bili sigurni da smo na pravom putu, najbolje je konsultovati se sa onim kojima je to deo profesije.
Pomoć smo potražili kod naše vaspitačice jaslene grupe, Jovane Knežević. Izneli smo joj česte situacije u kojima se roditelji nalaze, a ona je podelila sa nama na koji način ih sa svojim koleginicama rešava u vrtiću.
„Imam utisak da moje dete ne razume šta se očekuje od njega. Često razgovaramo o noši, nekad sedi na njoj, ali ništa se ne dešava. Da li to znači da je moje dete još uvek nespremno? Kako da znam da je dovoljno zrelo za odvikavanje od pelena?“
Sa odvikavanjem deteta od nošenja pelena obično krećemo kada dete dostigne određenu zrelost, a to je obično oko druge godine života. Ipak, ne treba generalizovati, svako dete je posebno i tako ga treba posmatrati. Postoje određeni znaci zrelosti koje kada primetimo, znamo da je dete spremno za odvikavanje od pelena. Važno je uočiti sledeće znake:
- Suva pelena posle spavanja ili dužeg vremena tokom dana ( oko dva sata)
- Prepuna pelena, odnosno velika količina mokraće ukazuje da dete mokri kada se nakupi određeni nivo urina u bešici ( na primer, bebe retko zadržavaju mokraću u bešici, već je nekontrolisano prazne)
- Dete priča o noši, pelenama, govori da se „ukakilo ili upiškilo“
- Dete pokazuje prstićem ka peleni kada izvrši fiziološku potrebu, ukazujući da želi da bude presvučeno ( obično kada izvrši veliku nuždu)
Što se tiče toga da se čini da dete ne razume šta se očekuje od njega, to je normalna reakcija dok ono ne shvati „funkciju noše“. Kada sa decom radimo na objašnjenju šta je noša, kako treba da sedi na njoj, šta da radi, ono lakše shvati čemu ona služi i tada obično sledi „uspeh“. Najvažnije, važno je da ne odustajete i ostanete istrajni. Ovo je period za koji morate odvojiti vreme i naoružati se strpljenjem.
„Kako početi sa odvikavanjem od pelene? Plašim se da ne bude to za dete veliki šok. Znam da treba da budem strpljiva i uporna, ali ne znam šta tačno treba da uradim?
Svakako da treba početi postepeno, ali moramo biti svesni da odlaganje korišćenja noše nije u interesu deteta. Idealno vreme je da to bude tokom proleća ili leta, zbog presvlačenja, čestog mokrenja u gaćice itd. Kao što je već ukazano, dete najpre treba da se upozna sa funkcijom noše koju je najbolje da zajedno birate. Tada ono može početi u određeno vreme da sedi na noši. U vrtiću je to najčešće posle doručka i spavanja. Obratite pažnju kada je pelena Vašeg deteta puna, tj u koje vreme obično treba da ga presvučete. Budite strpljivi i opušteni, deca se lako uznemire kada osećaju da su važne osobe u njegovom okruženju napete.
„Moje dete ponekad kod kuće mokri kad sedi noši. Treba li to da kažem njegovoj vaspitačici ili da sačekam da postaje malo sigurnije kako bi moglo uredno da piški i kaki u vrtiću?“
Saradnja sa vrtićem koje dete pohađa je izuzetno važna, o čemu god da je reč. U vrtiću uvek saopštimo roditeljima da smo procenili da je dete zrelo za odvikavanje od pelena i pravimo dalji zajednički plan. Ukoliko roditelj kod kuće sam proceni da treba krenuti sa ovim procesom, važno je da to saopšti vaspitaču. Najbolji efekat se postiže kada je dete „u istom režimu“ i kod kuće i u vrtiću. Česta reakcija je negodovanje onih osoba ili mesta gde se od „njega nešto zahteva“. Na primer, dete može odbijati pohađanje vrtića, jer se „tamo nešto traži od njega“. Dete se zbunjuje kada na jednom mestu koristi nošu a na drugom ne, i tada uspeh gotovo uvek izostaje.
„Nekoliko meseci smo u procesu odvikavanja od pelena…Kad sedi na noši gotovo uvek plače i govori „NEĆU!“. Kada ne nosi pelene, uglavnom se upiški ili ukaki. Sve smo probali, ali jednostavno ne ide. I dalje smo na početku, moje dete je i dalje u pelenama. Ništa se nije promenilo. Gde grešimo?“
Tipična greška je vraćanje nošenja pelene kada uspeh izostane. Time se dete dodatno zbunjuje, i ne zna šta se od njega očekuje. Važno je uporno i dosledno ići kroz proces odvikavanja od pelene, koliko god da cilj deluje daleko. Odraslima obavljanje fizioloških potreba je lako i banalno, ali deci je ta promena velika.
„Uporno neću“ i suze kada je dete na noši, su česta reakcija dece koja prolaze kroz tzv razvojnu fazu negativizma. Simptomi ovog perioda su pružanje otpora kada se nešto od njega traži. U ovom slučaju je to upotreba noše. Ipak, biti istrajan u svojim zahtevima ne znači da treba siliti. Kada se susretnemo sa ovakvim reakcijama, obično na nešto kreativniji način rešavamo problem. Noša je uvek na vidljivom mestu u prostoriji. Sva deca sede na njoj okupljena u krug, aplaudiramo kada neko piški, navijamo, bodrimo one koje nisu, plešemo pobednički ples.
Autori teksta: Jovana Knežević, medicinska sestra-vaspitač u PPU Lavić
Miljana Cvetković, defektolog u PPU Lavić
