Postoje roditelji koji su, kako kažu, vrlo neprimetno i lako prošli kroz odvikavanje deteta od nošenja pelena, ali postoji razlog zbog kog to često ide „traljavo“ i naporno. Naime, period odvikavanja od nošenja pelena ( obično oko druge godine ) poklapa sa razvojnom fazom negativizma dece, tzv. „neću fazom“. O fazi negativizma biće reći uskoro u nekom od narednih tekstova na blogu. Vrlo lako roditelj može steći utisak da njihovo dete baš nikada neće prestati da nosi pelene, ili ukoliko ih ne nosi, da obavlja fiziološke potrebe u svoj donji veš.
Iako ovaj proces neminovno zahteva veliko strpljenje, doslednost i upornost odraslih, postoje jednostavni „trikovi“ koji su se pokazali kao uspešni.
-
Zajedno izaberite nošu
Dopustite detetu da ono odlučuje koje boje i kakvog oblika će biti njegova noša jer će na taj način će steći osećaj da je to „nešto njegovo“.Roditelji često problem u vezi detetove upotrebe noše opisuju rečima „Vrišti kad hoću da ga/je stavim da sedi“, „Opire se kad treba da sedne na nošu“ i sl.
Detetu je potrebno vreme da shvati funkciju noše, ali ukoliko je najpre prihvati, lakše će teći proces shvatanja čemu tačno služi taj predmet Sem toga što su ovo simptomi pomenute negativističke faze, detetu nije jasno čemu služi noša, zbog čega roditelj insistira na „tom čudnom predmetu“, zašto više ne treba da nosi pelene itd. Tako da, dete treba da stekne osećaj da je noša njegova, a nakon toga i da je to mesto u kojoj će ubuduće obavljati svoje fiziološke potrebe.
-
Pažljivo sa sadržajem iz pelena/ gaćica/ noše!
Obzirom da se radi o najneprijatnijem „momentu“ kada je proces odvikavanja u pitanju, odrasli često pribegavaju sakrivanju sadržaja iz pelene/gaćica/noše. Da se razumemo, svakako da je ovaj neprijatan, nije potrebno da se oduševljavate ili imate neutralnu reakciju. Štetno je ekstremno reagovati na ono što ste zatekli u pelenama ili gaćicama jer na taj način dete stiče utisak da je uradilo nešto loše, prljavo „Jao fuj, opet si se ukakio!“. Osećaj posramljenosti često navodi mališana da se sakriva dok obavlja nuždu.
Takođe, postoje mišljenja da će se detetu zgaditi ukoliko dovoljno dugo nosi punu pelenu, i da će na taj način početi da koristi nošu. Ovakvo stanovište je vrlo pogrešno, jer osim toga što je puna pelena pogodno tlo za infekcije, dete će se vremenom prosto navići na ovaj sadržaj i sve manje će početi da mu smeta.
-
Svako ima svoj zadatak
Prelazak sa korišćenja pelena na upotrebu noše, koliko god da odraslima deluje banalno, detetu to predstavlja složen zadatak. Kada shvati čemu služi noša, i šta se od njega očekuje, mališan dobija svoju prvu odgovornost. Treba prepoznati da sledi fiziološka potreba, treba tražiti od odraslog nošu, skinuti se, obući se, i zapamiti redosled radnji. Ovi zadaci često izgledaju previše komplikovano za mališana, pa nije loše da radite timski. (Što nikako ne znači da obavljate stvari koje dete može umesto njega). Podela poslova poput „Ja ću ti doneti nošu, a ti se skini“. Čak i dok je dete još uvek malo i nije u procesu odvikavanja od nošenja pelena možete raditi timski „Hajde podigni nožice da ti stavim pelenu“, „Donesi pelenu“, „Idi baci pelenu u kantu“ su primeri dobre prakse. Na ovaj način dete nije usamljeno u ovom procesu, štaviše on postaje zabavan i deluje kao igra !
-
A možda je ipak do noše
U praksi se dešavalo da pojedina deca preskaču fazu noše, te da odmah upotrebaljvaju WC šolju. Najčešće je razlog taj što su to videli od starijih braće, sestara, pa kako ne bi bili „bebe“ odmah pribegavaju istom načinu.
Takođe, neprijatnost i gađenje može biti razlog detetovog izbegavanja noše. Iako roditelji nekad ne umeju da prepoznaju ovo kod svog mališana, treba pokušati tako što se dete postavi na šolju uz pridržavanje odraslog. Svakako je učestalije u praksi i bezbednije da dete koristi najpre nošu, dok ne bude dovoljno stabilno i spretno. Ukoliko na taj način obavlja fiziološke potrebe, nema razloga da insistirate na noši.
-
Nagradite detetov uspeh!
Reči poput „Bravo!“, poljubac, zagrljaj, aplauz utiču na to da dete biva ponosno na svoj uspeh. Možete biti nešto kreativniji, pa nagrađujte nalepnicom, crtežom na ruci, pravljenjem kolača itd. Deca često obavljaju određene radnje da bi bili nagrađeni!
U praksi se dešavalo to da dete ne samo da učvrsti ponašanje, odnosno počne da koristi nošu, već da ponosno pokazuje sadržaj fizioloških potreba. Koliko god da ovakve situacije pred drugim ljudima izazivaju osećanje neprijatnosti, zapamtite da je dete obavilo za njega složen zadatak i da se sa razlogom oseća ponosno. Sem toga, nekadašnje neprijatne uspomene posle određenog vremena postaju one koje se sećamo sa osmehom.
Autor teksta: Miljana Cvetković, defektolog u PPU Lavić.
