Odbijanje crtanja kod dece

Iako želja za likovnim izražavanjem konstantno prati detinjstvo, postoje deca koja su nešto slabije motivisana za ovakve oblike rada. To je naročito prisutno kod onih mlađeg uzrasta ( obično do treće godine), jer često postoji stav među odraslima da oni “ne umeju da crtaju”, “ne traže nikad”, “nezainteresovani su pa zato lome bojice ili cepaju papire”. Štetnost ovakvog načina razmišljanja i neophodnost likovnog izražavanja i u ovom periodu života, objašnjena je u tekstu na sajtu našeg vrtića http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/03/05/sta-predstavljaju-crtezi-najmladih-deciji-crtezi-do-trece-godine/

Roditelji naročito postanu zabrinuti kada se odbojnost prema crtanju javi na kasnijem uzrastu. Pored ovog osećanja, često imaju utisak da su negde pogrešili, da će dete biti loš učenik u školi, da ne umeju da motivišu ili disciplinuju dete.

Treba istaći da period “nagovaranja” traje kratko. Ono lako prelazi u disciplinovanje kroz rečenice “Hajde crtaj!”, “ Tvoji drugari crtaju, crtaj i ti”,Hajde crtaj nešto, bilo šta”. Ovakvi pokušaji “motivacije” su uglavnom bezuspešni. Štaviše, obično se završaju “sukobima”, plačem i “durenjem” deteta. Ovakve  situacije u roditeljima bude osećaj nemoći, a detetu stvaraju još veću odbojnost prema likovnom izražavanju. Ipak, treba napomenuti da pojedini mališani crtaju kada im to roditelji traže, ali u tim slučajevima ne postoji unutrašnja motivacija za tim. Drugima rečima, dete crta jer se to traži od njega a ne zato što to želi. Na taj način negativne emocije kumuliraju, pa se dešava da dete “odjednom” vrlo dramatično odbija da išta crta. Upravo ovakve situacije se dešavaju dok nadarenih koji su često izloženi pritisku od strane odraslih da im crteži budu prava “likovna ostvarenja” (“Hajde nacrtaj nešto da vidi baka, ali da bude onako lepo kao u vrtiću”, “Prošlog puta si lepše nacrtao, hajde probaj opet”, “Tvoj crtež nije najlepši na panou, hajde malo vežbaj sad”). Ovakav pristup jasno ističe estetsku vrednost dečijih radova u odnosu na razvojnu. Kako crteži utiču na razvoj, i kako isticanje njihove lepote može uticati na psihički razvoj deteta, detaljnije je objašnjeno u tekstu na sajtu našeg vrtića  http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/02/12/zbog-cega-su-vazni-deciji-crtezi/

Pohvale, zagrljaji, poljupci, oduševljenja odraslih često  su potkrepljujuća. Ukoliko ovakvi pristupi ne daju rezultate, ili su odrasli u njima nevešti, postoji i drugi načini kojima se može podstaći unutrašnja motivacija likovnog izražava.Takođe, neka deca, iako se čini da ne opažaju detalje, osećaju da je neko oduševljenje “lažno”, iskazano “na silu”.

Kod dece koja se lako verbalno izražavaju, savetuje se učestalije pričanje priča, bajki itd. Na taj način se podstiče mašta, pa mališani mogu dobiti želju da nacrtaju omiljenog junaka i sl. Takođe, priče u slikama sem toga što pozitivno utiču na razvoj govora, za decu su prave vizuelne senzacije. ( Slika 1)

Slika 1. Priča u slikama

Ukoliko je ova aktivnost među omiljenima, pokušajte da se igrate i obrnuto. ( Hajde da nacrtamo šta se desilo Snežani; Htela bih da vidim koliko je Pepeljuga bila lepa, hoćeš da mi pokažeš?)

Možete napraviti malu kućnu izložbu ( Slika 2), pa se može desiti da dete poželi ponovo da nešto nacrta. Takođe, “galerijama” možete stimulisati  govorno- jezički razvoj. ( “Šta si ovde nacrtao?, “ Ovo si nacrtao kad smo bili na izletu. Šta smo videli tamo?”, “Ko je crtao ovu kucu?”, “Je l se sećaš kako smo se lepo igrali crvenom bojom? Hoćeš da se igramo sad plavom?”)

Slika 2

Dečiji radovi, naročito oni bojeni temperom mogu se koristiti umesto ukrasnog papira za poklone drugarima ili drugim dragim ljudima. ( Slika 3).

Slika 3

Možete odštampati slike na šoljama, posuđu ( Slika 4), garderobi.  Na taj način se šalje poruka detetu da je njegov crtež dovoljno važan. Takođe, učestala upotreba ovih predmeta podstiče i razmišljanje o „kreativnim trenucima“.

Slika 4.

 Iako danas gotovo sve generacije koriste “pametne uređaje”, neurološka nauka govori o tome da deca koja koriste tzv “touch” razvijaju potpuno drugačije nervne strukture od onih koji to nisu imali u ranom iskustvu. O često isticanom negativnom ali i potencijalnom pozitivnom uticaju savremenih tehnologija na razvoj deteta, biće reči u nekom od narednih tekstova na sajtu našeg vrtića. Što se tiče mališana koji nisu zainteresovani za likovno izražavanje, ali rado koriste mobilne telefone, tablet, računare, može se pokušati sa pravljenjem stikera koji  se lepe na masci. Takođe, upotreba jednostavnog programa “Paint” može podstaći dete da crta i na papiru. Gledanje kratkih video snimaka dece koja uživaju u likovnom stvaralaštvu ili ljudi koji dokumentuju “trikove” ( crtanje od brojeva, kućica u tri poteza itd…) može biti motivišuće.

Svakako, iskustva, čulne senzacije, doživljaji koji ostavljaju utisak na dete pokreću likovno izražavanje. Odlazak u prirodu, pozorište, boravak u prostoriji sa puno slika, prisustvo odraslih koji pišu ili slikaju, razgledanje slikovnica itd može biti prava stimulacija da mališan koji nije pokazivao interesovanje za crtanjem, ipak promeni “svoju odluku”.

Autor teksta: Miljana Cvetković, defektolog u PPU “Lavić”.