Kako crtaju deca od treće do pete godine života?

Za razliku od perioda kada se dete u potpunosti spontano likovno izražavalo, kada je crtanje bilo najpre motorička aktivnost i uvežbavanje koordinacije oko-ruka ( nešto više o tome možete pročitati u tekstu na sajtu našeg vrtića: http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/03/05/sta-predstavljaju-crtezi-najmladih-deciji-crtezi-do-trece-godine/ ), oko treće godine ono prikazuje svoje misaone procese. Na ovom uzrastu je u početku karakteristična pojava crtanja više međusobno nepovezanih elemenata, što se u literaturi često naziva “neuspeli realizam”. Neki od njih se mogu prepoznati i spojiti tako da izgledaju realistično, ali se to ne preporučuje. Ulepšavanje, interpretacija odrasliih, pripisivanje značenja se nikako ne odražava dobro na razvoj, a naročito ne na samopouzdanje deteta. Nešto više o značaju razvojne u odnosu na estetsku vrednost dečjeg crteža možete pročitati u tekstu na sajtu našeg vrtića: http://www.vrticlavic.rs/blog/2019/02/12/zbog-cega-su-vazni-deciji-crtezi/

Objekti i ljudska figura se prikazuju uprošćeno, najjednostavnije što je u skladu sa detetovim razvojnim mogućnostima. Tada se ruka podiže sa papira, a finiji pokreti vrše se iz lakta i zgloba šake. Fizički razvoj dovodi do veće kontrole motorike, pa se iz šara izdvaja krug kao najjednostavniji organizovani oblik. Valja napomenuti, da to ne znači da je nešto zaista kružnog oblika. Tek kada se pojavi iscrtavanje trougla i kvadrata, krug se namerno crta. On predstavlja kompaktnost, odnosno prikaz da je nacrtani objekat “iz jednog dela”. Pa tako, iako se opaža glava, trup, ekstremiteti, ljudska figura predstavljaju upravo u obliku kruga. Toj kružnici se “dodaju” ruke i obično, delovi lica ( najpre samo usne i oči, a kasnije i nos, trepavice itd). Ovakav način likovnog izražavanja naziva se “punoglavac” (Slika 1).

Slika 1. “Mama”. Crtež trogodišnjeg deteta. Mešovita grupa vrtića. PPU Lavić.

Životinjska figura, iako takođe “punoglavac”, se obično razlikuje od ljudske jer se predstavlja horizontalno. (Slika 2)

Slika 2.”Kuce”. Crtež trogodišnjeg deteta. PPU Lavić.

Crteži se do te mere uprošćavaju, da se na njima nalazi samo ono što se smatra bitnim. Pa tako, vremenom “postane bitna” šaka ( procesom upoznavanja delova tela), koja počinje da se crta neproporcionalne veličine u odnosu na celokupnu ruku. ( Slika 1.) Generalno, neproporcionalnost jeste obeležje dečijih crteža u ovom periodu. Dete veličinom predstavlja važnost nacrtanog objekta ne mareći da li je on toliki u  realnosti. (Slika 3). Pa su tako ljudi često viši od kuće, devojčica doseže do oblaka itd.

Slika 3. Crtež četvorogodišnjeg deteta. “Dete i poklon”. Mešovita grupa vrtića. PPU Lavić.

Pred kraj ove faze dete uspeva likovno da predstavi objekte i ljude u proporcijama koje im odgovaraju. ( Mama je veća od ćerke; dečak je veći od lopte; porodica je sitnija od kuće itd). ( Slika 4.)

Slika 4. “Mama, ćerka i cvet”. Crtež petogodišnje devojčice. Mešovita grupa vrtića. PPU Lavić.

Odnos prema boji je dekorativan, te se ona bira prema trenutnom nahođenju ili afinitetima. Na primer, lice čoveka je plavo jer dete voli tu boju ( Slika 4.)

Slika 4. “Mama, tata, seka i ja”. Crtež trogodišnje devojčice. Mešovita grupa vrtića, PPU Lavić.

Jedna od odlika likovnih radova dece na ovom uzrastu je pojava “rendgenskog crteža”. Ovo je posebno uočljivo kod dece oko pete godine, jer je je tada pomenuti “punoglavac” prevaziđen. Vremenom, kada crta ljudsku figure, dete prikazuje sve više delova tela. Ljudska figura se smešta u neki kontekst ( kuća, igralište, vrtić) Obzirom da dete crta ono što zna da postoji u nekom prostoru, ono prikazuje i delove koji su zaklonjeni npr zidom ili predmetom. Pa se tako vide ljudi u kući, cela noga stola iako je ona zaklonjena pločom. ( Slika 5.)

Slika 5. Crtež petogodišnjeg dečaka. Mešovita grupa vrtića. PPU Lavić.

Oko četvrte ili pete godine deca više ne crtaju izolovano objekte i ljude, već predstavljaju nešto složenije kontekste. Posvećuju više pažnje svojim likovnim radovima. U ovom uzrastu deca imaju potrebu da nacrtaju emocije za koje znaju da “inače postoje”. U psihologiji ovakve, stabilne mentalne structure, emocije nazivaju se sentimenti ( Slika 6.)

Slika 6. “Nacrtala sam kako tata voli mamu”. Crtež petogodišnje devojčice. Mešovita grupa vrtića. PPU Lavić.

U ovom uzrastu je prisutno i iscrtavanje emocija. Iako je za tumačenje crteža ljudskih figura potrebna temeljna edukacije o tzv. projektivnim tehnikama, na nekim od radova mogu se uočiti potrebe deteta. Pa tako, deca iscrtavaju kako je ružno pače tužno jer je odbačeno.

Podržavanje ove potrebe, potkrepljenje izražavanja emocija pozitivno utiče na razvoj emocionalne inteligencije. Sem toga, ovakvi crteži su pogodno tlo za upoznavanje i komunikaciju sa introvertnijom decom, ali i drugom jer su likovni radovi put u unutrašnji svet mališana.

Autor teksta: Miljana Cvetković, defektolog u PPU Lavić.