Lakim koracima do brže adaptacije

Polazak u vrtić često ume da bude stresan po roditelja i po dete, jer donosi velike promene u porodici. Sem toga, ovaj period ponekad otežavaju i neke objektivne životne okolnosti kao što su povratak majke na posao, nemogućnost izlaska u toku radnog vremena itd. Ovo su vrlo česti problemi savremenih roditelja, pa nije neobično da se trude i žele da prilagođavanje deteta na vrtić
prođe što brže i lakše.


1. Proverite da li ste vi spremni
Zvuči čudno jer govorimo o adaptaciji deteta, a ne roditelja na vrtić. Ipak, ova promena podrazumeva spremnost cele porodice. Istraživanje pokazuju da se emocija straha prenosi sa majke na dete počev od trudnoće. Drugim rečima, to bi značilo da dete oseća emocije koje vi osećate. Razumljivo je da se plašite nove situacije jer polazak u vrtić menja vaš ritam dana, daje prostora za brigu, te svakako ne treba da glumite opuštenost. Ipak, prevelika doza straha uticaće da adaptacija deteta bude teža, a samim tim i sporija.

2. Vežbajte odvajanje pre polaska u vrtić
Ovaj pristup se odnosi na to da dete ima iskustvo odvajanja od roditelja tako da to neće prvi put osetiti kada krene u vrtić. Naravno, ostajanje kod bake, tetke, vaših prijatelja nije isto što i boravak u predškolskoj ustanovi, jer se radi o osobama koje su poznate detetu. Sa njima će provoditi vreme u poznatom prostoru, ješće hranu koju ste vi pripremili ( ili ste se dogovorili sa osobom koja će
ga čuvati), vi možete pozvati u bilo koje vreme itd. Uprkos ovim „olakšavajućim okolnostima“ ovaj pristup je dobar „prelaz“ za pravo odvajanje koje sledi u vrtiću.

3. Pričajte o vrtiću
Ovaj pristup je veoma delotvoran jer detetu umanjuje strah od nepoznatog. Kroz razgovor možete značajno uticati na to da vrtić postane poznata sredina. Kao i kod odraslih, što je detetu nešto poznatije, to je osećaj sigurnosti, predvidivosti i opuštenosti jači. Kod dece jaslenog uzrasta, bolji efekat imaju metode poput obilazaka prostora, gledanja video materijala i fotografija, direktno upoznavanje sa osobom iz predškolske ustanove. Tako na primer možete povesti dete sa sobom prilikom informativnog razgovora o upisu.

4. Uspostavite kontinuitet
Ovaj pristup se odnosi na period kada je dete već počelo da pohađa vrtić. Iako ti prvi dani umeju da budu obeshrabrujući i vrlo stresni, ovo je ključni trenutak da ne odustanete. Dakle, važno je da svakoga dana dolazite u dogovoreno vreme jer adaptacija koja ima kontinuitet vodi ka uspehu. Naravno, postoje situacije kao što su bolest deteta kada ćete izostati iz vrtića. Ipak, u praksi su roditelji kao razloge izostajanja navodili sledeće: „Bilo mi je žao da ga/je budim.“, „Previše je plakao/la kad smo krenuli, pa nismo došli.“, „Juče mi je bilo teško da ga/je slušam kako plače.“ Koliko god da su ovi razlozi snažni, znajte da oni utiču da adaptacija bude sporija i napornija po dete. Zanimljivo je da čak i dobro adaptirana deca posle dužeg odsustvovanja ili čak ponedeljkom ujutru, plaču dok se rastaju od roditelja, što dokazuje koliko je kontinuitet važan faktor.

Autor: Miljana Cvetković, defektolog