Odvikavanje od pelena- Zašto je prvi korak toliko težak?

Sve mame koje su odvikle makar jedno dete od pelena znaju kako je taj put strm na samom početku, uzbrdica je toliko velika da imate utisak da se penjete uz zid. Iskreno, mislim da je lakše kada vam je u tom poslu saveznik vrtić, tj. kada taj posao neko zajedno sa vama obavlja tih par sati dnevno. Sve mame kada ulaze u ovaj proces naoružaju se praškom za veš, nakupuju donjeg veša izbace tepihe iz kuće, a onda na kalendaru zaokruže nekih 4-5 dana u kojima će taj proces biti gotov. Sve je pogrešno, odmah da vam kažem.

Prva stvar, sva tri koraka (prašak za veš, donji veš i tepisi) su obavezna. Druga stvar, ono što vam je u celoj priči neophodno jeste, njeno veličanstvo – strpljenje. I videćete, prvi dan imate strpljenja da odviknete od pelena ceo kvart, sledećeg dana ostane samo za to jedno dete kome suštinski skidate pelene, a treći dan ga više nemate uopšte.

A proces odvikavanja od pelena ume da traje, od 5 do 55 dana. Tu sada dolazimo do jedne bitne zamke, svaki roditelj tog trećeg dana, kada dođe u situaciju da je izgubio strpljenje, kaže sebi: „Ne, moje dete nije spremno da skine pelene“. Kao što ste već videli kroz moje priče, ja sam inače taj tip majke „ovo je stresno za moje dete“ i lako odustajem, mada me detetovo pohađanje vrtića već dovoljno promenilo – na bolje.

Pa da počnemo…

U vrtiću je dogovoreno da u ponedeljak dete dovedem bez pelena i da od tog dana više ne stavljamo pelenu uopšte. Meni je ta metoda delovala vrlo radikalno, ali nisam se bunila, jer su do sada vaspitačice bile 100% u pravu za sve. Tako sam i uradila, donela sam ceo kofer stvari, gaćica i donjih delova.

Dan 1.

Po dolasku u vrtić, u ormariću me je čekala kesa puna prljavih stvari, a vaspitačica mi je rekla sledeće:

  • Nemojte da se obeshrabrite, danas dete nije nijednom piškilo ili kakilo u nošu, odbijao je da sedi na noši i plakao je. Mi ga nismo forsirale, ali smo mu stalno govorile da je on veliki dečko i da treba da obavi šta ima na noši. Kod kuće sada nastavite isto to i uspećemo.
  • U redu, ali koliko sada ta faza može da traje? I postoje li neki trikovi da ga motivišem da prihvati nošu?
  • Odvikavanje od pelena zavisi od deteta. Nema pravila, u tom smislu da deca koja su se, recimo, brzo i lako adaptirala na vrtić isto tako brzo i lako skinu pelene, niti obrnuto. Nema to veze ni sa uzrastom, nekada deca koja su mala, imaju svega malo više od godinu dana i ne pričaju – brže i lakše se odviknu od pelena od onih koji imaju skoro tri, znaju boje, brojeve, samostalni su itd. Verujte, jedini trik je razumevanje i strpljenje.
  • A da li, kada se dete predugo ne odvikne od pelena, postoji šansa da mu vratimo pelene i proces navikavanja na nošu odložimo za pola godine ili godinu?
  • Verujte mi, sva deca koja su zdrava – ovde mislim na fiziološke probleme koje se odnose na bešiku, mokraćne kanale itd, a Vaše dete nema nikakvih smetnji tog tipa – skinu pelene onda kada se u taj proces uđe. Samo Vas molimo da sarađujete i da ne stavljate pelenu čim dođete kući, jer Vam je tako lakše, jer idete u goste, jer se plašite da će se upiškiti u toku noći pa će se prehladiti.
  • Budite bez brige.

Otišla sam sa detetom kući, dosađujući i sebi i njemu sa pitanjem „Da li ti se piški?“. Svaki put je odgovor, uz mrštenje, bio „Neeeeeeeeeee!“ i naravno da je na svakih pola sata trenerka bila mokra. Ono što me je bolelo, koliko god to smešno zvučalo, bilo je što bi se dete upiškilo, ali je nesmetano obavljalo svoje aktivnosti u kojima se našlo. Nije prestajalo da se igra, nije plakalo, nije mi prijavljivalo da je trenerka mokra, a posebno – nije mi tražilo nošu. I kao svaka majka, pričala sam o nagradi kad napunimo nošu, o čokoladi, o sladoledu, o crtaćima, o svemu i svačemu, ali ništa. Međutim, to je onaj prvi dan kada imate strpljenja beskonačno mnogo, jer ne očekujete rezultate i ta prva veš mašina koju uključujete je nešto što je sasvim ok. Sutradan, slika je ista, ali sa živcima ste sve tanji. Postavljate pitanje mužu, bababma, dedama, prijateljima i ostaloj okolini: „Ne razumem, šta mu je toliko teško da kaže da mu se piški, traži nošu, obavi šta ima i nastavi da se igra?“. Odgovor na ovo pitanje sam dobila mnogo godina kasnije, kada smo se preselili sa jednog kraja grada na drugi, a ja sam nekoliko puta sela u kola nakon posla i vozila ka „staroj adresi“. Odgovor je prost – nesvesna radnja kao plod navike. Tako je i sa decom koja se odvikavaju od pelena – od kada znaju za sebe, kada dođu u situaciju da imaju fiziološku potrebu – bez odlaganja oni to odmah reše, a kada se pelene skinu, dete prvo mora da se suoči sa osećajem da je potrebno isprazniti creva, zatim mora da istrpi dok stigne do noše ili wc-a, a onda da obavi radnju koju treba. Zamislite koliko je to teško za jedno malo dete, kada je meni od preko 30 godina bilo teško da se naviknem na činjenicu da stanujem na novoj adresi.

Moj početak u odvikavanju deteta od pelena, ne izgleda baš motivišuće, ali ovo sve zaista ovako izgleda. Najgori su saveti okoline kada dođete u poziciju da skidate detetu pelene: „Ma ja sam to lako, samo moraš da…“ i onda neki od konstruktivnih saveta koji vama ništa ne znače. Sva deca su različita i sva deca na različite načine doživljavaju i odrastanje i sazrevanje, kao i igru i sve što ide uz to. Nema univerzalnog rešenja, već samo osluškivanja dečijih potreba i pravilnog odgovaranja na te potrebe. Svako ukalupljivanje i uniformisanje – u 95% slučajeva neće dati nikakav rezulta ili čak – potpuno suprotan od očekivanog.