Kada upišete dete u vrtić – plašite se adaptacije, zapravo plašite se tog vremena koje provodi neko drugi sa vašim detetom, a da pri tom taj neko nije deo detetovog života od rođenja (kao što su bake, tetke, strine itd). Kada izgurate adaptaciju (kao ja, vrlo traumatično), onda isplivaju sve greške roditeljstva koje ste do tada činili (u mom slučaju prezaštićivanje deteta) , za koje vam niko iz vrtića ne kaže eksplicitno: „ovde si pogrešila“ nego to dođe samo od sebe. Kad progutate roditeljsku sujetu i činjenicu da vrtić ne traži od vas da osamostalite dete da bi vaspitačicama bilo lakše, a i to dođe samo od sebe, onda se susretnete sa jednim od sastavnih činilaca života deteta koje ide u vrtić. Bolesti u vidu: prehlada, blagih upala, zaraznih bolesti i slično. (more…)
