Month: April 2019

6 najčešćih roditeljskih zabluda o polasku deteta u vrtić

„Mom detetu je najbolje uz mene“

Kada roditelj misli da je detetu najbolje uz njega, u suštini je najčešće reč o dozi nepoverenja ne samo prema predškolskim ustanovama, već i prema drugim ljudima i događajima. Šta ako se mom detetu nešto desi ako ja nisam tu? Ko će da mu pomogne? Da li će znati da ga uteše? Ovo su sve normalne misli jer nepoznate situacije u kojima se zatiču i roditelji i dete izazivaju osećanja zabrinutosti i  anksioznosti. Međutim, preokupirano roditeljstvo jedan je od faktora otežanog osamostaljivanja, ali i prema nekim naučnicima i celokupnog razvoja.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Drugi dan-ništa nije onako kako izgleda”

Drugi dan u vrtiću protekao je drastično drugačije od prvog, od momenta buđenja, do odlaska na spavanje. Ali da krenem od početka.

Probudili smo se veseli, dete je samo po sebi bilo veselo jer mu je sve bilo potaman, a ja jer sam uspešno preživela prethodni dan i taj boravak u vrtiću. Nije da se nisam zabrinula kako će proteći drugi dan adaptacije, jer mi je osoblje vrtića mi je ulilo poverenje da će sve biti u redu i nisam želela da ubijam sebe u pojam zbog ličnih predrasuda. Spremila sam najukusniji doručak koji smo u slasti pojeli, a onda smo novoupisani „vrtlija“ i ja počeli da pakujemo ranac, birali garderobu, slikali se i na kraju krenuli put vrtića. Slagala bih ako bih rekla da mi je srce lupalo normalno i uravnoteženo, više sam se osećala kao na polaganju vozačkog ispita, ali dobro, svakako je bilo daleko bolje nego prethodni dan.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Prvi dan u vrtiću”

Kada je osvanuo dan u kom smo trebali da krenemo na adaptaciju u vrtić, moje dete i ja smo bili uzbuđeni. Dete zato što ide tamo gde ima puno dece (tako smo mu objasnili) i igračaka, a ja zato što sam smatrala da sam priču o ličnoj hrabrosti apsolvirala i ponašam se kao da je to moje treće dete koje vodim prvi dan u vrtić. Prilikom upisa, pedagog nam je objasnio da prvi dan dolazimo u vrtić, predajemo dete na vratima vaspitaču, a zatim se okrećemo i odlazimo od vrata. Njihova preporuka je da napustimo objekat u potpunosti i da dođemo nakon 20-ak minuta. Sve je to meni delovalo u redu, jer sam dete i pre toga ostavljala kod baka, tetke itd. na neko kraće vreme (dok odem do prodavnice, apoteke, na kontrolu kod lekara ili slično).  (more…)

Zbog čega je značajno da dete pohađa vrtić?

Roditelji se neretko nalaze u situacijama kada, iz različitih razloga, ne mogu da donesu odluku koja se tiče njihovog deteta. Ovakav problem naročito je uočljiv prilikom donošenja odluka koje se tiču pohađanja vrtića. Najčešće dileme odnose se na to da li će dete pohađati predškolsku ustanovu, sa koliko godina bi bilo spremno na taj početak, da li je dovoljno zrelo, da li sama institucija odgovara potrebama porodice itd…Istraživanja ukazuju da roditelje najviše „brine“ to da li će dete biti prihvaćeno u grupi, da li će voleti svoje drugare i vrtić, da li su vaspitači kompetentni, da li su deca bezbedna u ustanovi i sl.

(more…)

Polazak deteta u vrtić u epizodi: “Mama najbolje zna”

Verujem da nisam usamljeni primer majke koja je nakon mesec dana od rođenja deteta samoj sebi rekla „jedva čekam da kreneš u vrtić“, ali čim prođe period u kome se vrtimo u krug presvuci-nahrani-uspavaj i u kom beba koristi jedan jedini oblik komunikacije – plač, odlazak u vrtić da se raspitamo za uslove upisa odlaže se što je duže moguće. Kao mama koja nije bila zaposlena u periodu rađanja deteta, situacija je još gora – ne postoji taj zakonski momenat u kome bih rekla samoj sebi „moraš da se vratiš na posao“, a traženje posla inače je dugotrajan proces. Zapravo, sve je išlo u prilog mojim izgovorima da je moje dete previše malo da bi krenulo u vrtić.

(more…)