Simbolička igra

Važnost igre u razvoju deteta je ogromna iz razloga što je ona sredstvo putem kojeg dete upoznaje svet oko sebe. Da bi se neko ponašanje tretiralo kao igra, najpre je potrebno da to bude dobrovoljna aktivnost. Dakle, dete poseduje intrinzičku (unutrašnju) motivaciju što znači da ne postoji spoljašnji faktor koji ga pokreće na igru. Naprotiv, dete želi da se igra i preduzima akcije shodno svom razvojnom uzrastu ( prilazi igračkama, pruža ruku želeći da mu neko doda igračku i slično).

Uzimajući u obzir dostignut stepen razvoja psihomotorike, igru možemo podeliti na:

– Funkcionalna ( jednostavni ponavljajući pokreti, na primer udaranje predmeta o sto, trešenje zvečke itd)
– Konstruktivna ( manipulisanje predmetima kako bi se ostvario cilj, na primer predmeti od kockica, kula od karata itd)
– Igra pretvaranja ( upotreba predmeta ili ljudi kao simbola za ono što oni inače nisu, na primer štap kao pištolj, stolica kao automobil) (Slika 1)
– Igra sa pravilima ( igranje igara u skladu sa unapred upoznatim pravilima, na primer „ Čoveče, ne ljuti se“, slagalica itd) ( Matejić- Đuričić, Z., Stojković, I., 2011).

Saznanja iz oblasti razvojne psihologije govore da je upravo simbolička ugra preduslov za dalji, najpre kognitivni razvoj deteta. Simbolička igra nam može ukazati na to kako dete opaža odnose između ljudi ( igranje uloga, igra roditelja, mame i bebe ), kako opaža procese ( igra „deteta lekara“ i „pacijenta lutke“ itd), koje su funkcije pojedinih predmeta ( skupljena ruka kao zamišljeni telefon i izgovaranje reči „Halo“). Može se reći da dete kroz simboličku igru reprezentuje vlastita iskustva i doživljaje.
Simbolička igra bi trebalo da se javi do navršene treće godine života. Ukoliko se nakon treće godine života deteta ipak ne javlja ovaj oblik igre, može se posumnjati na izvesno kašnjenje u razvoju deteta, bilo ono samo u određenom segmentu ili generalno.
Od izuzetne važnosti je da socijalna sredina konstantno stimuliše razvoj deteta kroz simboličku igru. Odrasli mogu pribavljati materijale, predviđati ideje i učestvovati u igri. Učešće u simboličkoj igri deteta odlično deluje na razvoj mišljenja, empatije, deljenje, rešavanje problemskih situacija, samokontrolu itd. ( Badurina, 2015).
Literatura:
Matejić-Đuričić, Z., Stojković, I. (2011). Psihologija inteligencije. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Beograd.
Badurina, P. (2015). Uloge odgojitelja u simboličkoj igri djece rane dobi. Napredak, 156 (1-2), 47-75. Preuzeto s https://hrcak.srce.hr/166156

Tekst priredila- Miljana Cvetković, defektolog u PU „Vrtić Lavić“.
size-full wp-image-113″ src=”http://www.vrticlavic.rs/blog/wp-content/uploads/2019/01/Slika-simbolička-igra.jpg” alt=”” width=”960″ height=”774″ />