Temperament i vaspitanje: Kako temperament utiče na vaspitanje?

Savremena naučna literatura koristi termine lakog i teškog karaktera, razlažući ih na pojedinosti koje je moguće posmatrati i ispitivati. Iako se ponekad čini da su neka deca podložnija za usmeravanje i oblikovanje ponašanja, u obzir se mora uzeti i temperament onoga ko vaspitava. Čak se i novorođenčad međusobno razlikuju po svojim emocionalnim reakcijama. Često se radi o drugačijem temperamentu . Jedna od najstarijih i najslikovitijih podela je ona koja datira iz perioda Stare Grčke.

Kolerična deca su snažna, brza, pojačane budnosti, impulsivni, a u periodu ranog detinjstva zadovoljavaju svoje potrebe sada i ovde dozivajući glasnim plačem. Imaju snažan fokus. Često bivaju vođe u vršnjačkim grupama. Važno je postaviti jasne i čvrste granice sa kolericima, a ipak ne stvarati „ratnu atmosferu“. U školskom uzrastu, poželjno je da ova deca sede zajedno iako se u početku mogu javiti nesuglasice između njih. Odrasli kolerici su izvrsni organizatori, šefovi, ali i ometajući faktor ukoliko nisu na uticajnom položaju.

Sangvinična deca su lepršava, čulna, pokretljiva, radoznala (mlađa deca generalno imaju ovakve osobine). Puni su ideja, ali i nepostojani. Savetuje se da se pažnja obrati nastvaranje radnih navika i produženju pažnje. Njemu je potrebna opuštenija atmosfera, pažnja i prihvatanje. Preporuka za učitelje je da ih vaspitavaju ljubavlju, a ne kažnjavanjem. Zatim da im menjaju zadatke, kako bi održali pažnju. Autori ukazuju na to da nije dobro da oni sede pored prozora ili suviše napred. Ipak, dragocent ovog tipa temperamenta je neorganičena kreativnost.

Flegmatična deca, su kako navode neki autori „uživanje za roditelje“. Oni su sniženog afekta, dobrog apetita, strpljiva i tolerantna. U odraslom dobu ne pokazuju sklonost konfliktima, pouzdani su i odgovorni. Potrebno je uvežbavanje fleksibilnosti, odnosno sposobnosti da se prilagode promeni. Savetuje se da se ne očekuje prevelika brzina, jer ukoliko se na tome insistira može se negativno uticati na samopouzdanje. Flegmatiku je važno unapred najavljivati stvari ( promenu planova, odlazak na put, ispitivanje u školi). Učitelji i nastavnici ponekad negativno etiketiraju ove đake (osobeno u današnjoj takmičarskoj atmosferi u sistemu obrazovanje), ne shvatajući da oni jednostavno nemaju potrebu da se eksponiraju.

Za melanholičnu decu, još je Hipokrat govorio da imaju osetljivija čula, odnosno draži snažnije osećaju. Zbog nerazumevanja njihovog senzibiliteta često doživljaju osećaj izopštenosti. Pogrešno forsirati da pristupe zajedničkoj igri. Ovoj deci je potrebno razumevanje i saosećanje. Dakle, odgovor „ma nije to ništa“ treba zameniti onim poput „sigurno te jako boli i mene je kad sam se tako udario/la“. Mazite ih, grlite ih, razgovarajte sa (ovo ne važi samo za melanholike) najverovatnije, budućim pedagozima, psiholozima, socijalnim radnicima.

Teorija o temperamentima je korisna, jer olakšava razumevanje ponašanja čak i na vrlo ranom uzrastu. Ipak, većina ljudi predstavlja kombinaciju tipova. Slikovita rečenica“sangvinik će zamisliti avion, kolerik će ga napraviti, a melanholik će izmisliti padobran“, ukazuje da nema pogrešnog tipa.

Literatura: Petrović, M.(2017). “S decom od jutra do sutra: praktična pedagogija“ Kuća Neven.
Tekst priredila: Miljana Cvetković, defektolog u PPU Lavić.