Kako vaspitavati jedinca/jedinicu?

Deca koja odrastaju bez braće i sestara, često bivaju u situaciji da se roditelji prema njima odnose previše zaštitnički, povlađujući im u različitim aspektima. Ono je često obasipano pažnjom, poklonima sa svih strana. Psiholozi, naročito oni psihoanalitičke orijentacije, ukazuju na opasnost ovakvog odnosa, jer se na ovaj način potkrepljuje princip zadovoljstva koji postoji u ličnosti prvih godina života. Potkrepljujući ga, i ne dopuštajući da se sa „principa zadovoljstva“ pređe na „princip realnosti“, negativno se utiče na emocionalni razvoj.

U ekstremnim slučajevima, dolazi do formiranja narcizma koji sa nemogućnošću odlaganja zadovoljstva (više o tome u tekstu na stranici „Kako razviti samokontrolu kod dece?“) predstavlja snažan prediktor poremećaja ponašanja u adolescenciji i odraslom dobu. Pojedina istraživanja ukazuju na to da je nivo roditeljskog stresa značajno veći upravo kod ovih roditelja (naročito u situacijama bolesti deteta, procesu adaptacije prilikom polaska u vrtić itd).

Јedinac/jedinica se susreće sa situacijom da se od njega previše očekuje. Preambiciozni roditelji, sve svoje neostvarene želje često projektuju na dete, koje ono mora da ostvari. Takođe, prisutna je apsolutna kontrola ponašanja kroz konstantnu uključenost u život sina ili ćerke. Na taj način se njemu, indirektno šalje informacija da roditelj nema poverenja. U periodu adolescencije ovakav preokupirani stil roditeljstva dovodi do čestih nesuglasica. Tinejdžer ima potrebu da najpre stvori i iskaže svoj identitet, da ono nije produžetak svojih roditelja, već jedinstvena i neponovljiva ličnost. Želi da razvije samostalnost, da (ne)uspešno rešava problemske situacije.

Pomenuti problemi se mogu stvoriti i u porodicama sa više dece. Ipak, ovim roditeljima, savetuje se da podstiču davanje. U prvim godinama života, svako je deljenje stvari teže, jer je usmerenost na sebe prirodna u tom periodu. Kada se čini da se zajedno igraju, oni zapravo to čine jedan pored drugog. Deljenje se podstiče sopstvenim primerom. Možete poklanjati stvari zajedno, kupovati neophodne onima kojima je to potrebno itd. Na taj način jedinac opaža i potrebe drugih ljudi, razvija empatiju i moralno ponašanje.

Porodica sa jednim detetom, pored otežavajućih okolnosti ima i prednosti koje treba ojačati. Naime, najpozitivnije emocije roditelja usmerene su upravo prema jedincu. Oni su u neprekidnoj komunikaciji, koja, ako se odvija na pravilan način, može biti dragocena po razvoj. U tom slučaju ono usvaja ambicioznost, samopouzdanje i pozitivnu sliku o sebi.

Autor teksta: Miljana Cvetković, defektolog u PPU „Lavić“

S ljubavlju, Vrtić “Lavić”🦁
http://www.vrticlavic.rs/