Majka i dete – uloga majke u vaspitanju deteta

Mnogi proučavaoci detinjstva, osobeno psihoanalitičke orijentacije, ističu značaj majke u
razvoju i vaspitanju deteta. Najpre, između majke i deteta postoji neraskidiva biološka veza koja prerasta u dubok emotivni odnos. Istraživanja su pokazala da različita anksiozna stanja deteta koja se mogu manifestovati čak u odraslom dobu, imaju prenatalno poreklo. Tačnije, povezuju se sa lučenjem hormona stresa- kortizola majke.
Jedan vid zaštitne funkcije majke je fizički, odnosno dete mora biti okupano, podojeno, nahranjeno. Drugi vid zaštite je psihološki, koja se ogleda u detetovoj sigurnosti kada su zajedno. Ovaj vid zaštite je od izuzetnog značanja za mentalno zdravlje deteta, jer se upravo prve emocije razmenjuju sa majkom. Naime, dojenje nije samo zadovoljenje nagona gladi, već i stvaranje afektivne vezanosti. „Attachment“ kako ga autor i istraživač Bolbi naziva, dokazano utiče čak i na buduće partnerske odnose deteta.

Razvojna funkcija značajno utiče na telesni razvoj deteta ( način ishrane, boravak na svežem vazduhu, igra sa detetom). Za emocionalni, a i ukupni razvoj deteta važan je kvalitet interakcije njega i majke. Prihvatanje deteta, bliskost, zadovoljstvo što su zajedno, unutrašnja ispunjenost i harmonija, snažni su motivatori razvoja.
Postoje različita shvatanja inteligencije, ali jedno od najprihvaćenijih je da se radi o sposobnosti snalaženja u novim situacijama ( sposobnost apstraktnog mišljenja, rešavanja problema itd.). Nema uspešnog intelektualnog razvoja ukoliko je dete takoreći „ prepušteno slučaju“. Ono iz trenutka u trenutak nailazi na njemu nepoznate situacije, a uloga roditelja je komunikacija u ovim trenucima. Pritom, ona se ne odnosi samo na period kada dete ima razvijene govorno- jezičke sposobnosti. Svojevrsna komunikacija između majke i bebe se
uspostavlja odmah po rođenju. Ona lako „čita“ majčine poruke ( smešak, ljutnja itd). Takođe,
iako je u prvim mesecima života plač dominantan oblik komunikacije, majke vrlo lako razaznaju prave potrebe deteta u datom trenutku.

Konačno, poznato je iz dečije psihologije, da dete svoje odnose sa majkom projektuje na odnose sa drugim ljudima. Ako su odnosi bili topli, saradnički, dete će nastojati da takve odnose zadrži i sa drugim ljudima. Ukoliko nisu, različitim odbrambenim mehanizmima dete će nastojati da „nadoknadi“ izgubljeni odnos. Stručnjaci smatraju da se adekvatnim pristupom ove emocije mogu „izlečiti“, ali upozoravaju i na to da najpre hladni i rigidni odnosi sa majkom ostavljaju posledice po kvalitet života i mentalno zdravlje deteta.

Tekst priredila: Miljana Cvetković, defektolog u PPU „Lavić“.

S ljubavlju, Vrtić “Lavić”🦁
http://www.vrticlavic.rs