Odnosi između braće i sestara- od rivalstva do harmonije

Savremenija literatura sve češće ukazuje na značaj izučavanja relacija između braća i sestara tzv. siblinga. Iako je u narodu poznata izreka „liče kao brat bratu“, vrlo često se siblinzi razlikuju, ako ne u fizičkom smislu, onda u ponašajnom. Postavlja se pitanje, otkuda ponekad tolika razlika, obzirom da dele gotovo polovinu genetskog materijala svojih roditelja i da odrastaju u istoj porodici. Na ponašanje značajno utiče temperament, koji se između braće i sestara može razlikovati.

Zatim, iako odrastaju u strukturalno istoj porodici, okolnosti koje ih okružuju nisu iste. Na primer, ukoliko je razlika između dva deteta tri godine, porodična situacija se može promeniti za to vreme. U prvom redu, vrlo često se, nakon rođenja deteta, događa psihološka promena roditelja. Takođe, postoji i „deidentifikacija siblinga“ koja
podrazumeva aktivnu težnju jednog siblinga da se ponaša suprotno od svog brata ili sestre. Na primer, često kao posledica ljubomore i rivalstva, obično brat uzorne sestre, razvija buntovničko ponašanje ( naravno, postoje i druga, kulturološka objašnjenja ove pojave koja se odnose na položaj muškog i ženskog deteta u tradicionalnoj porodici). Deidentifikacija siblinga je samo jedan od načina koji pojedina deca razvijaju „ u borbi“ za roditeljsku ljubav i
nežnost.

Iako su odnosi među braćom i sestrama, često praćeni svađom, prepiranjem, pa ponekad i „fizičkim obračunima“, na sreću, nisu retki primeri izuzetne nežnosti i brige. Primeri dobre prakse su pripremanje starijeg deteta na rođenje mlađeg. Po dolasku na svet, poželjno jezajedničko kupanje, uspavljivanje bebe itd. Na taj način se starije dete neće osećati napušteno i manje poželjno.

Istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji, ukazuje na prisustvo različitih, ambivalentih percepcija kvaliteta odnosa sa siblingom. Istovremeno je zabeležena i visoka privrženost i postojanje negativnih emocija. Među braćom i sestrama je dozvoljeno otvorenije ispoljavanje negativnih emocija, a i institucionalna priroda porodice garantuje opstanak sibling odnosa ipored čestih neslaganja i konflikata.

U tradicionalnim porodicama, česta je pojava da starije dete preuzima ulogu „deteta-staratelja“. Ova uloga nepovoljno utiče na razvoj što starijeg to i
mlađeg deteta. Takođe, roditelji se na taj način oslobađaju odgovornosti, što podrazumeva i slabiju kontrolu ponašanja dece.

Suočeni sa prolaznošću događaja i ljudi u životu, nakon određenog životnog iskustva, „vraćamo“ se ovoj neraskidivoj vezi bez obzira na to da li nas deli jedan zid, poziv ili avionski let.

Autor teksta: Miljana Cvetković, defektolog u PPU „Lavić“.

S ljubavlju,

Vrtić “Lavić”🦁
http://www.vrticlavic.rs